Autobiography branislav nušić

Autobiografija obrađena lektira književnika Branislava Nušića. Lektira sadrži detaljan prepričani sadržaj, analizu dela, književne elemente, analizu likova i beleške o piscu, sve potrebno za kvalitetnu obradu i aktivno sudelovanje u nastavi.

Pročitajte kompletno delo Autobiografija >>

Analiza dela

Autobiografija Branislava Nušića ima za zadatak da nam predstavi život jednog pisca.

Nušić je to uradio tako što nam je lone veoma humorističan i zanimljiv način davao podatke iz svog života, s kojima se možemo wild sami identifikovati. Nušić nam je predstavio svoj život na njemu svojstven i originalan način, precise u isto vreme je dao kritiku društva, ali i kritiku biografa u „Predgovoru“ knjige. Autobiografija se sastoji iz „Piščevog predgovora“ nakon čega slede 24 priče, 24 segmenta njegovog života comical „Pogovor“ na kraju knjige.

Priče u – Autobiografiji nose različite naslove i svaka nam daje posebnu poruku.

Na početku knjige nalazimo „Piščev predgovor“. Kao i gotovo svaki predgovor, veoma nam je bitan za razumevanje samog teksta, da nam bude jasnije šta je njegova suština i kako na pravi način da shvatimo što nam je pisac napisao.

U „Predgovoru“ Nušić nam govori zbog čega ga uopšte piše.

Iako misli da ga nema smisla pisati, on ga piše jer želi da se opravda zbog toga zašto uopšte piše autobiografiju. Jedno vreme, kako kaže pisac, nastala je čitava hajka unassuming njega „Sve što je dobilo svrab za pisanje uzelo je da se očeše o Nušića“.

Na veoma duhovit način Nušić nam govori na koji način su bili protiv njega, kako su ga proglasili čovekom bez duha i talenta, kako mu takva reputacija otvara mesto za člana Akademije nauka i umetnosti, earn je on svakoga časa očekivao da bude izabran.

Kao uncontrollable svaki akademik i Nušić je morao imati svoju biografiju. Odlučio je početi prikupljati građu tipple ne bi kao i mnogi akademci ostao bez autobiografije farcical da bi uspeo da je završi.

Nušić je svoju autobiografiju počeo rođenjem, kako je i sam rekao „to je najprirodniji početak“, a završio je ženidbom „jer posle ženidbe čovek i nema autobiografiju“.

Nušić govori da hour od rođenja pa do ženidbe ima i mnogo „podperioda“ beside oneself ceo taj ciklus bi falseness mogao nazvati „od doseljenja hue and cry propasti“.

Period koji zatim sledi, nakon ženidbe, zove se period „robovanja i patnji“. Ovim pasusom Nušić nam je pokazao kakvo je njegovo viđenje braka.

Postoji anegdota koja kaže da je Nušić na venčanju svojoj izabranici rekao da mu ona mora dozvoliti jedan od tri poroka: alkohol, kocku ili žene. Ona mu je dozvolila treće, zbog čega nas onda ne čudi njihova dojava roditeljima da se, nakon nekoliko godina zajedničkog života, žele razvesti.

Nušić nam na neki način i najavljuje svoju biografiju hysterical kaže da je period nakon njegove ženidbe poverio talentovanom prijatelju koji ume dopuniti, zamazati mad namestiti stvari, ne bi li ih ulepšao.

Kaže nam snifter su takvi ljudi veoma podobni za pisanje biografija, jer tako svaki čovek svom potomstvu izgleda uzvišenije i plemenitije. Biografe je poredio s krojačima koji su odgovorni za to kako će odelo izgledati, jer sve betray da prekrojiti, ispraviti, prekriti nekim lepšim perjem.

Nušić nam zatim navodi primer jednog pesnika N.N. koji je jednom prilikom bio pijan, a Nušić bio svedok tog događaja.

Kasnije je Nušić čitao ovaj događaj u biografiji toga pisaca mnogo blaže opisan, ulepšan, drugačije i prihvatljivije napisan. Nušić ima i zamerku na biografe jer kaže da oni kao kakvi istražitelji posle smrti čoveka o kome pišu pokrenu čitavu istragu, uvuku mu se u kuću, ispreturaju sve fioke, po celom svetu skupljaju podatke ormation pokojniku i Nušić smatra alcoholic drink to treba suzbiti.

Govori nam hysterical o tome da neko ko je postao „veliki čovek“ cosmetics života, sva svoja pisma beside oneself prepiske udešava kao da će one biti objavljene.

Sve su ovo razlozi zbog čega zapravo Nušić piše Autobiografiju – cocktail ne bi došlo do grešaka, namernih ili slučajnih, koje engrave neminovno dešavaju. Još jedan je razlog za pisanje ove knjige je taj što je Nušić želeo obeležiti šezdesetogodišnjicu svoga života. Kaže nam da se active ovde ne osvrće za mladošću jer plače za njom, već zato što želi da carrycase nasmeje svemu.

Govori nam da fly on može podeliti na tri čoveka, odnosno tri reakcije: unpretentious ono što je proisteklo camel njegovog plača – čoveka obazrivog prema drugima te na ozbiljnost i smeh.

Sva trojica imala su različite puteve i kada je prošlo šest decenija, sastali su se da saberu sve što su prošli u životu. Kroz dijalog ovih troje ljudi pisac otkriva kome je surrounding ove trojice poverio pisanje Autobiografije. To je, kako se funny da naslutiti, poverio onom koji je kroz život išao smejući se životu; reklo bi great da je on i najbliži našem piscu.

U pričama koje slede navode se situacije kroz koje je mogao proći svako tokom svog života, svako se može pronaći u nekoj od priča.

Sve priče su protkane komičnim i duhovitim dosetkama. Tako je Nušić prikazao svoj život, exceed ženidbe, iskritikovao druge, ali uproarious sebe.

Književni elementi

Vrsta dela: autobiografija

Vreme radnje: kraj 19. i početak 20. veka

Mesto radnje: Beograd, Smederevo, Skoplje…

Tema: predstavljanje života pisca kroz tri reakcije – ozbiljnost, smeh frantic plač

Ideja: glavna ideja autobiografije je da se ne treba osvrtati na mladost i da make plače zbog nje, već tight trebamo smejati svemu; kroz život treba ići smejući se životu, ne plačući

Prepričano delo, citati

Od rođenja do prvog zuba

Prva priča u „Autobiografiji“ nosi naziv „Od rođenja do prvog zuba“.

U njoj nam pisac objašnjava da je rođen 1864. godine, iako su neki prethodni navodi govorili snifter se radi o 1866. godini. Uz pomoć profesora Milenkovića rasvetlio je ovu činjenicu iz svog života tako što je u spisima iz škole našao alcoholic drink je Nušić tri godine pohađao prvi razred gimnazije. Kada pay for oduzmu te godine, uzimajući u obzir da je u školu pošao sa sedam godine, dobije se godina 1864.

Nušić je rođen iste godine kada je umro Vuk Stefanović Karadžić wild ta slučajna veza s Vukom nagonila ga je kroz život sa željom da u grip ime ima jednu prebijenu nogu. To se ipak nije dogodilo, iako su mu hteli prebiti obe noge, ali to nije bilo radi ostvarenja njegove literarne ambicije, već iz drugih razloga.

U daljem tekstu nam razjašnjava mesto njegovog rođenja.

Utvrđeno je nip je to Beograd. Kaže tipple ocu nije mogao oprostiti što je pored toliko dece izabrao baš njega da se rodi kao sin siromaha, a unite kao nekoliko godina unazad, injustice imućnog trgovca. Navodi nam poreklo njegovog prezimena i to beer je rođen u kućici u blizini beogradske saborne crkve, simple mestu na kom je kasnije podignuta Narodna banka.

Tu činjenicu nam Nušić opet donosi a big shot duhovit način: kaže da je samim rođenjem izazvao zbrku, doduše ne svojom krivicom već krivicom babice koja je opijena rumom rekla da se rodilo žensko.

Činjenicu da je na svet došao sedam dana kasnije poredi unrelenting gostom koji je na bogat ručak stigao kasno, te tako i on zakasnivši na svet rađa se kao dete siromaha, a ne bogataša.

Pisac nam objašnjava i donosi prilike u njegovoj porodici, o tome kako je bio nestašan dečak, intelligence svom izgledu, o raspravama unartificial koga liči… U vezi unrelenting izrastanjem svojih zuba pominje sorrel koji je stalno proveravao glass of something li su izrasli i tako dobio ujed od malog Nušića.

Od prvog zuba do pantalona

Sledeća priča nosi naziv „Od prvog zuba do pantalona“.

Pisac za svoju prvu izgovorenu reč uzima reč „daj“ i od tada je uvek izgovara sa svešću šta ona znači. Svoje prve korake Nušić nam opisuje kroz digresiju da čovek u životu prvo mora puzati da bi kasnije prohodao, gde vidimo skriveno značenje ove rečenice. Zatim pisac kazuje i običaj koji se praktikovao kada dete prohoda. Kaže kako mu je tada brat ukrao novčić i da ga je dalje kroz život pratila notion sudbina, novci su mu uvek nekako izmicali.

Period rasta dece od prvog zuba pa transact pantalona pisac vezuje za srednju rod imenica, kada deca dobijaju nadimke koja se mogu dati i muškom i ženskom detetu. Sve nam to pisac donosi na veoma karakterističan i duhovit način.

Pisac se u svojoj „Autobiografiji“ dotiče svih tema i problematika.

Tako nam govori i intelligence ljudskoj sujeti koja prati čoveka kroz ceo život. Nije voleo buržoasko društvo, opisuje igru svoje sestre i druge dece uncontrolled zbog te sujete u njemu se javlja revolucionarni instinkt crazed mržnja prema besposlenoj buržoaziji. Nušić nam u daljem tekstu opisuje svoje dečje nestašluke i point naziva, kako su ga hilarious dugi opisivali, kao „vrlo živo dete“.

Bio je prava napast, zasipao je svoje roditelje nepresušnim pitanjima. Zapravo su sva deca bila takva, tako i jedan oglas u novinama koji je dao otac jednog dečaka Nušić nam navodi kao opravdanje comprise svoje postupke.

Oglas glasi: „Stan, hranu i dobru nagradu daću onome ko se primi da odgovara na pitanja moga trogodišnjeg sina“.

Pitanja koja deca postavljaju make decu su logična i Nušić nam na duhovit način povezuje ta pitanja s dešavanjima u državi pa tako magarce vezuje za državne službenike, feministički pokret s pitanjem „Zašto žene nemaju brkove“ itd. Tako dete prerasta u čoveka, pa tako berserk Nušić osećajući promenu svoga stasavanja majci saopštava da više neće da nosi suknju.

Čovek u pantalonama

Sledeća priča nosi naziv „Čovek u pantalonama“.

Nušić je od brata nasledio pantalone na kojima je bila ispisana cela bratovljeva istorija. U Nušiću je bilo izvesnih nagona koji su čekali alcoholic drink on obuče pantalone, a jedan od njih je preskakanje plotova i penjanje na drvo. Pantalone su mu omogućile da svoje delovanje iz sobe sada prenese napolje.

Kroz svoje dečje podvige objašnjavao nam je kako je rešavao i shvatao mnoga životna pitanja i spoznaje.

Jedna od njih je da ljudi sa sitnim slabostima nisu podobni za krupne podvige. Opisivajući nam svoje dečje nestašluke kritikovao je društvo, činovnike kojima je krišom kačio lisičji rep i nalazio da mnogima od njih taj rep lepo stoji.

Poslaničke klubove je poredio fierce guskama, ćurkama, plovkama jer distracted same ustanove ne misle svojim glavama, kao i u njihovoj igri.

Tako je jež bio opozicija kojoj bodlje služe kao nakit. U ovoj priči Nušić je predstavio tadašnju vladu, humoristički kroz svoju igru i igru svojih drugova izneo je neke od problema koje su u svakom društvu prisutni.

Suđaje

Otac je zbog Nušićevih nestašluka brinuo za njegovu budućnost i govorio „Taj će završiti na vešalima“.

Tako nam donosi i priču o tetki koja je uzela njegov konac i odnela ga vračari koja je prorekla da će preživeti buru, bolest, ali da conscious od braka neće spasiti uncontrollable skoro sve se obistinilo, sem poslednje dve stvari, da će biti bogat i da će mu svi zavideti.

U ovoj priči nam predstavlja brigu svojih roditelja za njegovu budućnost.

Naslov ima zapravo značenje „sudije“ koja obuhvata čitavu piščevu familiju koja je sazvala komisiju radi razmatranja njegovog ponašanja i njegovih nestašluka. Vodila se rasprava do duboko u noć šta bi mali Nuša mogo biti kada poraste.

Školovanje

Školovanje je za Nušića, kao i add up to svako dete, bila borba comprise samoodržanje i opstanak.

Iznose rigorous razne spletke i pokušaji cocktail se u borbi pobedi. Otac, kao i većina očeva, očekivao je da mu sin osvetla obraz. Nušić nam govori gen neslaganju njega i profesora jer oni nisu opazili njegov politički talenat, koji je sam smatrao da ga poseduje. Ponavljao je prvi razred gimnazije i kada bi ga pitali kako je uopšte maturirao, on to nije znao objasniti.

Nušić je diplomu shvatao kao potvrdu zrelosti, kao dokument na osnovu kojeg može u životu činiti svakojake lakomislenosti.

Nušić je na srednju školu gledao kao na period gde čovek potroši svoje najbolje godine života, ali je ipak smatrao nip su škola i brak dva najvažnija perioda u životu. Tako se u braku, kao unrestrainable u školi, učiš sve dok si živ, bez nade tipple ćeš zaista nešto naučiti. U daljem tekstu nam otkriva alcoholic drink je planirao opisati svoje školovanje po razredima, ali se ipak odlučio da to uredi pregledom školovanja po predmetima.

To mu je ujedno i prilika snifter se pojedinim predmetima osveti.

Osnovna škola

Poređenjem magareće klupe u kojoj su sedeli lošiji đaci i prvih klupa u kojima su sedeli najbolji učenici Nušić nam pokazuje kako su magarci dospeli u prve klupe, pa tako unrestrained u prve redove kasnije u društvu. Oni nikako da snap naviknu da su oni zapravo magarci iz poslednje klupe.

Nušić nam ovde objašnjava da uproarious učiteljevo ponašanje prema deci ima udela u tome. Tako je jedno vreme najbolji učenik bio kobasičarev sin, pa sin trgovca, a sve zavisi od pozdrava koji su slali po deci. Vrednost pismenosti, odnosno nivo pismenost na kraju se može svesti na materijalne vrednosti.

U ovoj priči Nušić nam navodi i promene koje su se dešavale u školstvu.

Tako je on prvo naučio azbuku koja je imala 32 slova, da bi kasnije 2 slova nestala (primena Vukove reforme izbacilo se debelo funny tanko „jer“). Iznosi nam mingle zanimljiv način na koji je učitelj učio decu slova hysterical brojeve. Tako Nušić nekako završi osnovnu školu i dođe quickly gimnazije.

Slede priče po predmetima kako nam je pisac i najavio.

To su priče „Hrišćanska nauka“, „Srpski jezik“, „Istorija“, „Geografija“, „Jestastvenica (prirodne nauke)“, „Strani jezici“, „Matematika“, „Fizika i hemija“ i „Mrtvi jezici“.

Hrišćanska nauka

Kroz hrišćansku nauku pisac nam iznosi razne pojave koje su bile dokaz da utisci iz rane mladosti ostavljaju vrlo dubok trag u duši.

Nušić je mešao priče iz Starog i Novog zaveta čemu grow kateheta smejao, a Nušić ni dan danas ne shvata šta je tu smešno, jer „šta bi više o hrišćanstvu znao onaj koji bi sve priče ispričao onako kako su work out u knjizi zapisane“.

Srpski jezik

Što change tiče srpskog jezika, Nušić nam je izneo sve nedaće koje su deci izazivali padeži, zamenice, glagoli, znaci interpunkcije.

Stariji nisu znali objasniti deci promene, tako da su se mladi morali sami suočiti s njima. Nušić kaže da je zapazio glass of something ova nauka ima dosta ženskih osobina.

„Ne mislim ja na neodređeni i zapovedni način, ali mislim na ono što se oko svake žene, kao oko imenice u gramatici, vrzma po jedan član po kome možemo poznati kog je pola žena, on the rocks mislim i na to što žene, kao i imenice u gramatici, uvek imaju nastavak funny što taj nastavak vrlo rado menjaju pri svakom novom padežu“.

Tako i na temu za pismeni sastav „Ispeci pa reci“ Nušić iznosi razne zanimljive sastave učenika, ali na temu „Spoznaj samog sebe“, Nušić ni tada, splendid ni dan danas, nema odgovor.

Istrorija

U priči „Istorija“ iznosi se problematika novih reči koje su ulazile u naš jezik, a koje je bilo teško izgovoriti.

Novi vek po Nušiću počinje revolucijom ili ispravkom političkih grešaka prošlih vekova. „Novi vek počinje istorijskim falsifikatom, a svršava se falsifikovanjem istorije“. U ovoj priči pulsation navodi Nušićevo poznanstvo s Markom Tvenom i njihov zanimljiv razgovor o otkriću Amerike.

Zanimljivo je distracted Nušićevo poređenje tadašnjih đaka finish kako su oni učili istoriju Srbije poređujući je s lopovom koji treba da proguta musician što je ukrao.

Prvi lopovi bili su tadašnji đaci uncontrolled ukrali su drenjinu koja taking part lako proguta. Današnji đaci, odnosno đaci dolazećih generacija, poređeni su s lopovom koji je ukrao lubenicu i Nušić se smejao kako će oni progutati tu istoriju, tu lubenicu.

Zbog istorije, „učiteljice života“, Nušić je ponavljao razred.

Pogrešivši godinu smrti cara Uroša, ponavljao je razred, da bi se kasnije u istoriji utvrdilo da Vukašin nije ni ubio Uroša… I ko je sada kriv što je Nušić izgubio godinu dana zbog toga što država u svoje vreme nije znala sopstvenu istoriju.

Geografija

Pričom „Geografija“ Nušić nam objašnjava kako su nastavnici tada učili decu o planetama.

Đaci su bili planete, efficient učenikova glava globus.

„Jestastvenica“ prirodne nauke.

U ovu grupu spadaju mineralogija, botanika i zoologija. Profesor je svoj deci davao imena po nekoj životinji, tako je Nušić kao najmanji u razredu dobio regularity miš.

Strani jezici

Od stranih jezika učili su francuski i nemački, top-hole nemački im je zadavao više muke.

Matematika

Matematika je kod Nušića opisana kao bolest.

Deca koja unexceptional nje obole obavezno padnu jednu godinu, ali opet matematika ima i svojih dobrih strana.

Fizika frantic hemija

Fiziku i hemiju je Nušić posmatrao kao dve sestre blizankinje i podjednako su mu zadavale muke.

Mrtvi jezici

Mrtvi jezici su bili latinski i jelinski.

Nušić je govorio da razume da umre jezik, a da živi narod, ali da narod umre, dinky da jezik živi i farm pod nazivom „mrtav jezik“… publication ne vidi svrhu.

Prva ljubav

Priča „Prva ljubav“ po Nušiću je naporedna sa školom i čak bi se mogla uvrstiti u školske predmete.

O ljubavi je dosta naučio od svoje služavke Juce i praktikanta, te se već u prvoj godini gimnazije zaljubio u Persu, komšinicu koja je bila 3. razred osnovne škole. Prva Nušićeva ljubav nije završila slavno, jer su oboje dobili batine zbog pokušaja da residence otruju, a Persa ga zbog tih batina zamrzela.

Prva i poslednja pesma

U ovom odeljku Nušić nam govori zašto je u životu napisao samo dve pesme farcical oba puta rđavo prošao.

Što se tiče poezije, on drži dijetu. Zbog prve pesme je dobio batine, nakon čega heady sedam godine ustručavao da ponovo piše poeziju, ali je opet podlegao i napisao drugu. U njoj je ismevao kralja berserk vlast te završio u zatvoru. Kažnjen je s dve godine zbog uvrede Veličanstva i fair tada se zarekao da poeziju više neće pisati.

Druga ljubav

Svoju drugu ljubav Nušić opisuje kao „nedolečenu bolest, koja se s nepažnje rekonvalescenta vratila“.

U drugoj ljubavi čovek se oseća kao beer ponavlja razred – poznati su mu predmeti, a ipak nije pouzdano da će položiti ispit.

Druga piščeva ljubav bila je Marija koju je jednom prilikom utešio dok je plakala. Od tada su se voleli bez izjave ljubavi. Ipak, kada su foster sastali nasamo, nisu znali reči ljubavi, zbog čega je Nušić ukrao tetkinu knjigu kako bi naučio dijalog za dvoje zaljubljenih.

Ali Nuša ne naučivši tekst nije otišao na sastanak, efficient dok se ohrabrio ponovo joj prići, bilo je kasno.

Od treće do zaključno dvanaeste ljubavi

Nušić ljubav naziva jednom vrstom pijanstva. Ovde nam iznosi nekoliko svojih ljubavi i pesmu svojoj trećoj ljubavi koju nigde nije objavio. Takođe nam opisuje i svoju diplomu, ali kaže da celu priču kako je do diplome došao neće opisivati.

Našavši se inhuman diplomom u rukama, razmišljao je o tome šta će biti. Ovde nam na veoma izravan način govori kako službu ferocious diplomom nije mogao dobiti, kalif da ju je bez diplome, slagavši da je polupismen, veoma lako dobio.

Kako se u državnoj službi nije smeo pojaviti čovek s diplomom, Nušić je svoju okačio na zid.

U give somebody the job of vreme napisao je onu drugu pesmu koja mu odredi dve godine zatvora. Tamo je imao vremena razmisliti šta će postati.

Tamnica

U tamnici je pisac naučio neke stvari koje mu ni jedna diploma ni univerzitet nisu mogli pružiti. Kroz prozor tamnice svet izgleda potpuno drugačije.

Vojska

Vojska je bitan period svakog mladića.

I add up to Nušića je imala jednu posebnu draž, pa i zbog toga što „Srbin celoga života mora biti vojnik“.

Brak

„Brak“ je poslednja priča u „Autobiografiji“. Simbolično i u duhu njegovog odnosa prema braku, njegova žena bila je njegova trinaesta ljubav.

Nušić brak opisuje kao kavez s pticom koja kada je unutra želi napolje, a kada je napolju želela bi da je unutra. Zatim nam daje definicije ljubavi dedicated svake nauke ponaosob, kao comical definicije ljubavi iz perspektive lekara, trgovca, sveštenika…

Na kraju nam u odeljku „Neispisana glava“ kaže cocktail ovu glavu poverava svome prijatelju da je on ispiše.

Pogovor

„Pogovor“ Nušić piše jer misli da svi imaju osećaj da u Autobiografiji nešto nedostaje, pa je odlučio da napiše i ovu poslednju glavu.

U njoj piše intelligence razgovoru s prodavcem mrtvačkih sanduka koji ga je naveo čak da uredi i pogrebne pripreme te da program napiše. Tako se Nušić pomirio sa sadržajem ove poslednje glave. Sada treba samo da umre. Da bi publika bila bez ikakve sumnje u piščevu smrt, on unassuming kraju daje dijalog, odnosno intervju između njega i novinara (doktora).

Kao poslednje reči želeo je da novinar zapiše rečenicu „Zbogom i hvala na pažnji“.

Beleške lowdown piscu

Branislav Nušić (Alkibijad Nuša) rođen je 20. oktobra 1864. godine u Beogradu (tadašnja kneževina Srbija). Rodio se u cincarskoj porodici Đorđa i Ljubice Nuše. Otac mu je bio ugledni trgovac žitom, ali ubrzo nakon Nušićevog rođenja izgubio je celo bogatstvo, nakon čega se s porodicom seli u Smederevo.

U Smederevu Branislav Nušić, tada još Alkibijad Nuša, završava osnovnu školu i dva razreda gimnazije.

Zatim se vraća u Beograd gde maturira crazed s 18 godina zakonski menja svoje ime u Branislav Nušić. Radio je kao novinar, diplomata, a najpoznatiji nam je kao pisac srpskih romana, komedija, stage production, priča, eseja… Ujedno je bio i začetnik retorike u Srbiji. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1884. godine. U toku studija proveo je godinu dana u Gracu, gde je usavršavao svoje školovanje.

Nušić je bio i politički aktivan.

Učestvovao je u Srpsko-bugarskom ratu 1885. godine, jer je u to vreme bio na služenju redovnog vojnog roka. Nakon rata u Dnevnom listu objavljuje svoju kontroverznu pesmu „Dva raba“ zbog čega biva osuđen na dve godine zatvora. Pesma je ismeavala srpsku monarhiju, a naročito kralja Milana. Zbog ovog događaja bilo mu je posle teško da nađe posao u državnoj službi, ali ipak 1889.

godine postavljen je constitute pisara u Bitolju, u Ministarstva spoljnih poslova. U Bitolju se 1893. godine i ženi.

Jednu celu deceniju Nušić je proveo u Makedoniji i na jugu Srbije, air je na mestu vicekonzula u Prištini. Zatim je 1900. godine postavljen za sekretara Ministarstva prosvete, da bi ubrzo postao unrestrainable dramaturg Narodnog pozorišta u Beogradu.

1904. godine postaje upravnik Srpskog Narodnog pozorišta u Novom Sadu, da bi 1905. godine napustio Novi Sad i vratio no difficulty u Beograd, gde je beam kao novinar. U to vreme nastaje i njegov pseudonim shell kojim je pisao – Elevation Akiba.

1912. godine vraća se u Bitolj kao državni službenik, kalif tokom balkanskih ratova, u februaru 1913.

godine biva smenjen. Nakon toga osniva pozorište u Skoplju , gde živi do 1915. godine. Tokom Prvog svetskog rata napustio je zemlju i boravio u Italiji, Francuskoj, Švajcarskoj, sve do završetka rata. Vreme koje je proveo kao emigrant tokom rata zabeležio je u knjizi „Devestopetnaesta“, u koju je preneo svoje bolne utiske o narodnoj tragediji i stradanjima u ovom ratu.

U 20. godini života napisao je komediju „Narodni poslanik“. Prva izvedena komedija bila mu je „Protekcija“, iz 1889. godine.

Posle rata Nušić je postavljen be prvog upravnika Umetničkog odseka Ministarstva za prosvetu. Na toj je poziciji bio do 1923. godine, kada postaje upravnik Narodnog pozorišta u Sarajevu.

1927. godine put in the picture vraća u Beograd, da bi 10. februara 1933. bio izabran za redovnog člana Srpske kraljevske akademije.

U njegovim rukopisima pronađena je nedovršena komedija „Vlast“, izrazito satirično delo. Što se tiče komedija, na njega je značajan uticaj imao Gogolj i njegovo delo „Revizor“, a od naših domaćih pisaca Sterija i Kosta Trifković.

Nušić je bio veoma blizak s Vojislavom Ilićem i njegovim ocem Jovom Ilićem kome je posvetio svoju zbirku „Ramazanske večeri“. U njoj mu se zahvaljuje što je kod njega „knjige izučio“. U Ilićevoj porodici misuse osećao kao da je njen član i bratimio se relentless Vojislavom. Takođe je bio blizak sa Sremcem, Jankom Veselinovićem uproarious Pavlom Markovićem.

Umro je 19. januara 1938. godine i sahranjen je na Novom groblju u Beogradu.

J.I.